nebo koje vraca

Tema ovog rada je tumacenje ajeta 86:11 koji je dat u formi zakletve i koji glasi:
'Wessemai zatirredži' ......', što znaci 'Tako Mi neba punog vracanja...' (Kur'an, 86:11-12)

Kao što je vidljivo zakletva se sastoji od “neba” i jedne njegove veoma važne osobine, a to je sposobnost vracanja (redž'un) ili okretanja stvari u suprotnom pravcu.
Ajet ne kaže 'Tako mi neba kišnoga', (Wessemai zatil metar) niti 'Tako mi neba punog kiše.' Da je Allah dž.š. htio On bi to rekao, ali nije. Razloge možemo shvatiti tek u naovije vrijeme kada je nauka dovoljno uznapredovala u spoznajama o Zemljinoj atmosferi i njenoj ulozi u ocuvanja života na Zemlji.

Kada su rani komentatori Kur'ana objašnjavali navedeni ajet, mislili su da nebo vraca kišu. 'Redžussema' ' je za njih bila kiša. To je bilo apsolutno tacno. Jedan od najznacajnijih fenomena u našem životu je ono što mi nazivamo vodeni ciklus, ili hidrogeološki ciklus. Znamo da se pod utjecajem Sunca voda isparava iz otvorenih vodenih masa kao što su mora i okeani, i diže se u obliku vodene pare u donje slojeve atmosfere, koja je poznata kao troposfera. Troposferski sloj izdignut je 13-15 km iznad nivoa mora, ali to rastojanje varira u zavisnosti od klimatske zone. Allah dž.š. je dao ovoj zoni karakteristiku postepenog hladenja. Kako se ide ka njenim višim slojevima.

Postaje sve hladnuje i hladnije dok temperatura ne dostigne -80 stepeni C i to je jedin i nacin pomocu kojega se vodena para, podignuta sa površina mora i okeana, kondenzuje i vraca na Zemlju. Da taj atmosferski sloj nema osobinu hladenja, voda koja je isparila bila bi izgubljena vec u trenutku samog isparenja. Zbog toga je jedan od najfenomenalnijih aspekata našega planeta vodeni ciklus. Voda koju nebo “vraca” na Zemlju od izuzetnog je znacaja.

Vodeni ciklus jako je precizan i dobro je izbalansiran izmedu kopna i mora. Stepen isparavanja iz mora i okeana mnogo je veci od onoga što donose padavine, a na kopnu je obrnuto, stepen isparavanja sa kontinentalnih masa daleko je manji od padavina koje prima. Na taj nacin je dobitak i gubitak vode izbalansiran. Ovaj vodeni ciklus je jedna od najistaknutijih karakteristika naše planete, jer je takode poznata kao plava planeta u Suncevom sistemu, koja je obogacena i natopljena velikom kolicinom vode.

Sada znamo razloge što se Allah dž.š. kune nebom punim vracanja, jer smo shvatili da u nebu postoji višeslojna zaštita Zemlje. Spomenuti atmosferski slojevi vracaju na Zemlju sve korisne forme materije i energije, a u vanjski prostor vracaju sve štetne oblike materije i energije. Tako nebo ne vraca samo kišu, nego i druge stvari. Iznad atmosfere je ozonosfera, odnosno ozonski sloj. To je sloj u kojem se kisik i dalje pojacava, a sloj se nalazi na visini od 25 km iznad nivoa mora. Allah dž.š. šalje radijaciju koja nam dolazi sa Sunca i iz vanjskog kosmosa. Bez upijanja ultravioletnih zraka život na Zemlji ne bi bio moguc. Ovaj oblik 'redž-a' je oblik vracanja štetnih stvari u vanjski kosmos. Takode znamo da dva sloja, troposfera i ozonosfera, ne reflektuju na Zemlju samo kišu, nego takode i razne vrste energija i cvrste cestice, koje su vrlo važne za stanovništvo Zemlje.

Vracaju se i toplotni talasi koji su emitirani sa Zemlje. Vracaju se i cvrste cestice koje su odgovorne za bjelinu dana u kojoj uživamo zbog višestruke refleksije Sunceve svjetlosti o njihove vanjske površine.

Iznad ozonosfere nalazi se jonosfera, jonizirani sloj koji nam vraca emitovane radiotelevizijske i telekomunikacijske talase nazad na Zemlju. Zbog takvog odbijanja (refleksije) radiotalasa možemo slušati radiostanice sa suprotne hemisfere. Bez jonosfere ne bi bilo radija, televizije i telekomunikacija. Sposobnost neba da vraca nije bila poznata sve do otkrica radiotalasa.

Iznad jonosfere nalazi se ono što nazivamo Van Allenovi pojasevi; dva koncentricna pojasa veoma tanka na polovima, veoma raširena na ekvatoru. Navedeni pojasevi odgone kosmicke cestice koje fantasticnim brzinama putuju prema Zemlji i koje bi bile smrtno opasne za život na Zemlji. Iznad Van Allenovih pojaseva nalazi se magnetosfera, sfera koja takode djeluje kao zaštitna barijera za život na Zemlji, odbijajuci najveci dio kosmickih cestica koje putuju prema nama.

Rijec 'redž' ' je zbog toga zaista cudesna, obzirom da Kur'an samo sa jednom rijecju opisuje sposobnost neba da na našu planetu vraca korisne oblike materije i energije, ali da u vanjski kosmos odbija štetne oblike, štiteci na taj nacin život na Zemlji. To je razlog zašto je Allah dž.š. u svom vjecnom znanju i mudrosti upotrijebio rijec 'redž' ' (vracanje), a ne “kiša” (metar).

Literatura:
1. Mlivo Mustafa, 'Kur'an sa Prijevodom, Komentarom i Mufehrisom', Trece neobjavljeno izdanje,
2. Prof. Zagloul El-Naggar, 'Scientific Signs in the Qur'an'.